Џастин Крос и Зак удружују се са сировом страшћу коју екран доноси младости, чинећи примамљив контраст између Закове мишићаве грађе и Џастиновог мршавог оквира. Њихова незасита жеља је на пуном екрану да је сви виде, остављајући гледаоце да жуде за више.